Učenički radovi na temu "Moja profesija"

Moja profesija - Milica Zlokolica (I razred, tehničar optike)

Odabir karijere je proces koji zahteva naš veliki angažman. Za to moramo odvojiti vremena i truda. Do konačne odluke o životnom pozivu dolazi se kroz niz koraka. To uključuje saznanja i o sebi, i o profesiji koju za sebe priželjkujemo. Dakle, potpuna informisanost i razmišljanje o svakoj pojedinosti koja prati neku profesiju je broj jedan i tu se „lome koplja”.

Nikome od nas nije bilo lako kada smo morali da donesemo konačnu odluku o našem daljem školovanju tj. o izboru struke.

Savetovali su me da prvo sagledam svoje vrednosti i želje. Počela sam da razmišljam o tome šta su to u stvari vrednosti i shvatila sam da je to ono što ljudi smatraju posebno važnim i čemu teže u životu. „Čist, fizički lagan, human, interesantan i profitabilan posao, koji ima svoju perspektivu i budućnost” – glasila je rečenica koja me je zainteresovala, a pročitala sam je na sajtu srednje stručne optičarske škole „Pašćan”. Počela sam ozbiljno da razmišljam o ideji da jednog dana postanem optičar. Pokušala sam da sagledam koji su faktori najbitniji tj. šta treba da posedujem da bi jednog dana bila uspešna u tom poslu, shvatila sam da su to svakako znanje, strpljenje, koncentracija i spretnost. Najviše što mi se dopalo u vezi sa ovim zanimanjem je velika humanost. Zar nije predivno svakodnevno komunicirati sa ljudima tj. učestvovati u poboljšanju i očuvanju njihovog vida? Zar nije lep osećaj kada nekome pomognete da jasno vidi sve prelepe boje ovog sveta i kada vam se taj neko srdačno zahvali na velikoj pomoći? Razgovarala sam sa svojim roditeljima, predočila sam im sve lepe i korisne strane ove struke, sa velikom radošću su me podržali što je moju odluku učinilo još čvršćom i sigurnijom i shvatila sam da to zaista jeste ono što ja želim, ono što mene zanima i u čemu mogu mnogo da uspem.

Evo već se polako, i za mene vrlo uspešno bliži kraj prvog polugodišta. Ništa nije onako kako sam očekivala da će biti, sve je mnogo, mnogo bolje. Iz nedelje u nedelju sve više me zanimaju stvari koje učim i to smatram kao svoj ogroman uspeh.

Moja profesija - Oliver Kiš (I razred, tehničar optike)

Više od dva meseca je već prošlo kako sam započeo srednju šklu. Za mene, ovo je velik preokret u životu. Iz Novog Bečeja sam došao za Novi Sad i sada ovde živim, a vikendom odlazim kući.

Imao sam želju posle osnovne škole optičarski zanat da učim. Nisam znao kako ću se uklopiti u novoj i nepoznatoj sredini. Kako će mi biti posle osnovne škole? Sada već mogu da kažem da mi je drago što sam se za ovo odlučio. Sviđa mi se škola i način na koji se ovde nastava odvija. Profesori su odlični, mnogo se trude da izgradimo dobar odnos. Uvek su spremni da nam izađu u susret, da zajedno rešimo probleme koje imamo. Ovakve odnose sa profesorima u osnovnoj školi nisam imao. Bilo nas je tridesetoro u razredu i tamo se teško moglo naučiti na času. Atmosfera u kojoj smo sada u razredu je za mene fantastična. Niko ne ometa čas i izvrsno se slažemo.

Ja jednostavno samo pozitivne stvari mogu da pričam o ovoj školi. Nadam se da ću kako godine budu prolazile sve više voleti zanat koji sam izabrao za svoj životni poziv.

Nadam se da ću vremenom u ovoj školi mnogo naučiti iz oblasti optičarskog zanata. Ja ću se truditi da postanem dobar optičar i da ostanem uvek uvek u dobrim odnosima sa drugovima iz razreda i profesorima.

Moja profesija u budućnosti - Marko Petrušić (I razred, tehničar optike)

Do juče tako reći nisam bio raspoložen ni za jednu profesiju. Kada su svi planirali svoje školovanje i zanimanje kojim bi da se bave, ja sam bio ravnodušan prema svakoj. Često sam u šali govorio „Ja bih voleo da radim u kiosku jer tamo mogu da čitam časopise do mile volje”. A onda preokret...

Saznao sam za Optičarsku školu u svom gradu. Molio sam roditelje da mi prikupe što više informacija o njoj. Na internetu sam video da je to prva optičarska privatna škola. Počeo sam ozbiljno da razmišljam o tome i odlučio da upišem baš nju. Od prvog ulaska u školu, već sam video da nisam pogrešio. Na dan dobrodošlice, pored besplatnih knjiga i školskog pribora, prijatnih i toplih ljudi koji rade, oduševile su me i prelepe slane kiflice i mali, šareni minjoni koje inače ne služe bilo gde.

Od tada je prošlo dva meseca a ja sam i dalje veoma zadovoljan načinom rada profesora sa nama učenicima, odabirom izleta na kojima smo se divno provodili... i mnogo, mnogo toga.

A profesija kao profesija. Ili malo drugačija?

Optičarstvo kao profesija je veoma specifično zanimanje. Pre svega, vodi se kao produžena ruka medicine pa je samim tim i neizmerno humana i neophodna. Moja profesija je deficitarna i vrlo su retki školovani optičari u našoj zemlji.

Naš direktor drži praksu koju svi oduševljeno očekujemo. Jako je zanimljivo upoznavati se i učiti nešto o čemu do juče nisi znao skoro ništa.

Za sada, ja sam majstor samo za rastavljanje naočara. Mobilni telefon mi je pun smešnih fotografija na kojima sam ja sa užasno komičnim okvirima i staklima koje u šali zovemo „pepeljarke”. Sve ostalo ide još uvek malo teže ali težiću i truditi se da budem jako dobar optičar jer sam siguran da je moja profesija i zvanje optičara-zanimanje budućnosti.

Moja profesija - Oliver Kiš (I razred, tehničar optike)

Razmisšljanja o školi, budućnosti - Jelena Đurin (I razred, tehničar optike)

Dok se polako bližio kraj osnovne škole bilo je mnogo priča na temu o našem daljem školovanju. Ponekad bih se zamislila i odlutala daleko u budućnost kada bi me neko upitao čime bih volela da se bavim. Bio je to veliki izazov i teška odluka.

Sećam se kao kroz maglu da je jedan moj drug spominjao optičarsku školu i to mi je baš zagolicalo maštu. Ali tada je bilo mnogo opcija i nisam baš bila sigurna u sve to. Međutim, sve sam se više vraćala na tu misao, bilo je to za mene nešto novo, nešto drugačije. Nisam se plašila da tu odluku saopštim roditeljima... jer to je bilo nešto u čemu sam prepoznala sebe. Dok sam se raspitivala o školi stekla sam pozitivan utisak. Posebno mi se svodjalo što je akcenat na praktičnoj nastavi. A sada, posle ova tri meseca, sve što sam videla i naučila još više mi se dopada i nisam se pokajala. Škola mi se mnogo dopala, mislim da je tome najviše doprineo naš profesor Siniša, koji nam se potpuno posvetio, mnogo se trudi da nam prenese svoje znanje i mislim da će ostvariti svoj cilj. Još dve osobe koje nam pružaju podršku i pomažu u svemu jesu razredna i Ana, one naš boravak u školi čine prijatnim i dosta se zalažu za nas. Svi očekuju od nas maksimalan uspeh. Počela sam da gajim ljubav prema jednom mnogo humanom zanatu. Interesantno mi je, i veoma drago što ću jednog dana moći da pomognem svima u poboljšanju vida.

Iskreno, mogu da zamislim sebe sebe kao optičara jer mislim da bih mogla da uzmem na sebe tako veliku odgovornost. Posao mi se čini i dosta otmeno, nosimo bele mantile prilikom rada i koristimo alat koji je beoma lagan, veoma kreativan i potpuno se pronalazim u tome.

Radoznala sam, nekako jedva čekam da odem u radionicu i naučim nešto novo. Znam da će nas naš profesor dobro savetovati i izvesti na pravi put, zato ću dati sve od sebe da uspem u ovom poslu.